ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЗАДУЖИО СРБИЈУ: Код Галета је немогуће могуће

Портрет Драгана Јовића, најбољег теквондо тренера на свету за 2017. годину, који је српски теквондо довео у жижу светске јавности

Сенека је говорио:
– Није да се не усуђујемо јер је тешко, већ је тешко јер се не усуђујемо.
Изгледа немогуће док се не деси. Изгледа тако далеко, тај циљ у магли, изгледа као да се свима другима добро дешава. Све док се заиста не деси и нама.

Није се чудо десило 18. августа 2012.. Златна медаља Милице Мандић на Олимпијским играма за све је била шок и изнанеђење, осим за Теквондо клуб Галеб, а сасвим очекиван резултат за Драгана Јовића – Галета.

Човека који је неколико недеља пре почетка такмичења у Лондону нацртао победнички жреб и себе са подигнутим рукама, и као пророк свима рекао шта ће се десити. Нису га сви слушали, све док се заиста није пророчанство и обистинило.

Није ова прича почела 2012. Почела је пре 30 година када је Јовић одлучио да уплови у теквондо спорт. А “само” три деценије касније, и у само неколико месеци разлике два пута је добио награду за најбољег тренера света. Једном на сениорском светском првенству ове године, на којем су Милица Мандић и Вања Станковић освојиле златне медаље, а другу само пре неколико дана у избору Светске теквондо федерације. Можда му се и трећа осмехне, у избору Олимпијског комитета Србије. Мада је и њу заслужно већ освојио, после Олимпијских игара у Лондону – али ко броји.

Заједно са Милицом Мандић 2013. примљен је у теквондо Кућу славних, једно од најпрестижнијих достигнућа у овом спорту. Квалитетан рад се награђује и ван татамија. Милица Мандић постављена је за потпредседницу Олимпијског комитета Србије, док је Драган Јовић изабран за председника тренерске комисије Европске теквондо Уније и Програмске комисије ОКС.

Као такмичар је десет година био апсолутно доминантан у својој категорији на нашим просторима. Тада је теквондо био доста другачији, без електронике , судије су одлучивале о победнику, често неправедно. Још док је “владао” као борац, одлучио се да са пријатељима отвори клуб 1991. који је прошле године прославио 25 година постојања. На челу репрезентације је још од 1998. са краћим прекидима.

Није било лако у почетку. Тренирало се на паркету, у изнајмљеној сали средње школе “Никола Тесла”, све до момента када је Министарство просвете донело одлуку да се школске сале не могу издавати закупцима. Можда на први поглед мука, али заправо то је био велики корак за Галеб, али и за српски теквондо. Како би обезбедио такмичарима простор у коме могу да тренирају, Гале је продао свој стан и са супругом Владаном и троје деце отишао у подстанаре. Али Галебани су добили место за тренинге! Од гараже у Никодима Милаша 17, из много љубави и уз заједнички рад створен је дом. “Кућа теквондоа, дом шампиона” је порука која и дочекује сваког старог и новог члана велике породице.

Паклени пут није се сам од себе градио. Јер ко зна Галета, упорност му је једна од јачих страна. Поред тога што успева да извуче најбоље из сваког човека, да му покаже да у њему или њој чучи шампион, коме само треба подршка да изађе на видело. И  да – “паклени” тренинзи. Упорност због које не одустаје од људи, такмичара, не одустаје од онога што може да се догоди.

Медаље су се ређале много пре те легендарне  2012, али као још увек непопуларан спорт није се писало о њима. Ко би знао да је Милица пре злата на Олимпијским играма у Лондону у својој колекцији већ имала светску сениорску бронзу, сребро са сениорског европског шампионата и још много одличја сличног сјаја? Теквондо бум догодио се пре пет година и на сву срећу још увек не јењава.

Тог чувеног 18. августа тада малена Тијана Богдановић навијала је за старију и искуснију другарицу са тренинга, свог идола и замишљала себе на истом том месту. На конференцији за медије после Лондона, Гале је рекао да “има једну малу” за коју је уверен да ће остварити успех. И није се преварио. Тијана Богдановић је са само 18 година стала на место вицешампионке Олимпијских игара четири године касније. Историја се поновила, пророчанство се опет остварило. Рио за сва времена. Као и Лондон.

Човек са визијом још једном је остварио немогуће – из гараже сада су проистекла чак две олимпијске медаље. И то све зато што није одустао од свог сна и вере у борце који се не предају. Милица је покренула лавину, а резултати су само почели да се нижу – Тијана, а убрзо и Вања Станковић избориле су своје место под звездама.

Таман кад помисли човек – то је то, нема даље, Галетови анђели се врате са новим подвигом. Овог лета Вања и Милица освојиле су златне медаље на светском шампионату, резултат који нико до сада није успео! Две девојке, из једног клуба, у клинчу са највећим светских силама, успеле су да се попну на највише постоље, а са њима и Гале коме је уручена награда за најбољег тренера у конкуренцији жена.

Већ увелико најављује нова имена на светском нивоу, као што су Нађа Савковић, Теодора Јовић, Серђа Стевић, Богдан Булат, Матија Кубуровић и многи други. На конференцији за медије после Олимпијских игара у Рију, Гале је најавио опет “једну малу”, овог пута Серђу Стевић. Баш та мала је за мање од месец дана од новог пророчанства освојила кадетско злато са европског шампионата, док је ове године постала европска јуниорска првакиња! А тек смо на почетку…

Али, мало је рећи да је све то могао сам. Породица је оно што одликује теквондо клуб Галеб, подршка и неизмерна љубав и поштовање које влада у зидинама оба теквондо клуба Галеб. Баш та атмосфера је оно што је одржало тим, и што рађа нове шампионе. Тим тренера који стоје иза Галета, и високо професионалан стручни штаб који се састоји од Марије Срећков психолога, Душка Илића кондиционог стручњака, Монике Варге нутриционисте.

Почетком ове године, у сарадњи са спортском халом “Ранко Жеравица”, Драган Јовићје започео врло амбициозан пројекат у нади да му се придруже и остали клубови – “Развој шампиона Олимпијске игре 2020/2024”. Ово је први пут у Србији да се на овако озбиљан и систематичан начин прилази развоју теквондо спорта. Иако је Гале већ доказао освајањем две олимпијске медаље да се посвећен и стручан рад исплати, ово је корак даље који ће подићи квалитет овог олимпијског спорта у целој земљи.

Имена се већ знају, наше је да стрпљиво чекамо остварење новог пророчанства. Члан Куће славних зна шта ради. Витрина у којој су две олимпијске, шест свестских и осам европских сениорских , три светске и европске јуниорске, осам гран при медаља има још слободних места. Гале и Галеб су спремни. Не одустају и као да су на почетку.

Preuzeto iz Sportskog Žurnala.